10. jun

Staša i ja, otšavši predveče u posetu jednoj trešnji divljaki, otkrile smo u gustoj visokoj travi kraj puta mačje leglo. Poizdalje sam identifikovala otprilike dva crna i trii preslatka siva mačeta. Kako u travu šmugnuše čiim osetiše da im se primičemo (sem jednog siivog), imam utiisak da su tu i rođeni, nenaviknuti na ljude. Zbunjuje me činjenica što odoka zapažam mačiće u dve veličine.
S Ignjatom i Mašom morasmo odmah da se vratimo. Sva sreća da jesmo. Najpre čusmo lavež i potrčasmo, a onda spazismo malog crnog psa kako odlazi. Drugi i veći pas, međutim, ležao je na livadi i režap na neku crnu mrlju, za koju pretpostaviismo da je mrtvo mače i režao. Uibrzo se mrlja podiže ii usprotivi. A ja počeh na napadača da bacam kamenje. Siledžija poče da uuzmiče, a moj sestrić da me bodri:: Bravo, Ceco!
Kad mače ostade samo, ja mu priđoh, ali se brzo povukoh kad na mene diiivlje i preteći frknu. Spaslii smo mu život, za večeras je dosta. A sutra će naš tim pokušatii da sprovede spasilačku miisiju.