Čula tetka (ne ja) u bašti da se pominje neki sladoled, pa pita ima li za nju. Staša donekle ne ču jasno, a odnekle se nađe u nebranom grožđu (taman bila otvorial beli mačo).
Kaži sutra, sugerisa joj majka, ili podelićemo. Ne da podelimo, pobuni se Staša, kojoj se predlog, razumljivo, nije dopao. Bolje da kaže sutra, tetka može i da zaboravi.