9. jun
Konačno otoplilo kako valja. I eto mene u šalvarama, bosonoge (bez čarapa, ne i obuće), umotane u zeleni šal i sa zelenim šeširom.
Takva najpre sretoh komšinicu u poznim godinama (cenim prilično preko osamdeset). Kako ste leepi, reče mi mesto pozdrava, iskreno osmehnuta. Imate svoj stil, kaže, ja to volim. Razumljiivo, budući da je i sama originalna i jedinstvena. U vremenu u kom svi nalikuju jednii drugima unikat je na ceni, ali samo kod onih koji imaju visoka estetska (i druga) merila.
Potom sretnem svoju nastavnicu ruskog iz osnovne. Stajling ti je čista desetka, reče. A prosvetni radnik u penziji valjda se razume u ocenjivanje.
Kako su komplimente mom odevanju često davali starijii ljudii ii kako imam utisak da mladima isto nije toliko simpatično ni blisko, možda, za razliku od prošlovekovnih, ljudi danas suviše .nalikuju jedni drugima i nemaju smelosti da štrče.