Otkako je leto i komarci žestoko napadaju, naročito nejaku decu, Ignjat svakog dana ima dva zahteva: Stavi mi krstić (noktom preko ujeda) i češ(lj)aj me.
Tako i večeras u kuhinji najpre zavrte majicu da ga češkam po leđima. Onda pređosmo u sobu, pa ga češah po nozi. Ali do njega ležala Staša, kojoj na prevoju kolena behu mnogo ljuće rane. Ona je htela da je mazim. Dakle, bez upotrebe noktiju da prelazm prstima gore i dole. I tako desnom rukom češem Ignjatovu nogu, levom mazim Stašinu. Videvši to, i Maša mi poturi svoju nogu, ne bih li i nju počešala.
Ja sam i mogla da žongliram tolikim nogama, ali Staša (koja nije trpela ni tren da prestanem) postade nervozna i prodera se: Eeej, na red! To je valjda značilo da nema češanja preko reda. Nema ni protekcije ni korupcije. Zna se čija je noga najpreča. (Svakom svoja.) A, ruku na srce, i u najgorem stanju.
Нема коментара:
Постави коментар