Bila je neka silna kiša, gotovo ona prepotopska. To, ipak, ne beše razlog da uđem u prvu barku koja mi se ponudi. (Ni u ma koju narednu, da ih je bilo. Da je voda dospela do grla, vrlo je moguće da bih se iz principa udavila.) Nakon neke proslave jedan od gostiju (koji se, po priči domaćina, upravo vratio s nekog svetskog ratišta; a, ruku na srce, kršan i naočit) ponudio se da me poveze. Usput mu je (kao svakom ko mora bar pet-šest kilometara da skrene s glavnog puta, pa natrag da se vrati) i nije mu teško... i sve takvi argumenti, ali džaba. I ja sam imala argument u vidu zeta koji je, hteo -- ne hteo, po pređašnjem dogovoru, dolazio po mene.
I kad mu pomenuh da sam odbila ponudu za vožnju, on negodova: "I, bre, što nisi prihvatila? Osevapili biste se i ti i on!" Ja, valjda, prema ratniku, tek (privremeno bar) razrešenom surove dužnosti i željnom ženskog bića (da budemo suptilni); on prema mome zetu, sklupčanom na ugaonoj garnituri dok napolju besni nevreme.
I kad mu pomenuh da sam odbila ponudu za vožnju, on negodova: "I, bre, što nisi prihvatila? Osevapili biste se i ti i on!" Ja, valjda, prema ratniku, tek (privremeno bar) razrešenom surove dužnosti i željnom ženskog bića (da budemo suptilni); on prema mome zetu, sklupčanom na ugaonoj garnituri dok napolju besni nevreme.
Kiša satima lila ko iz kabla. Zet se bio ušuškao pred TV-om, verovatno i zadremao, pa morao da izađe na taj kijamet. Razumem ja njega (što samo na svoju zadnjicu misli i ne pita za cenu kad on ne plaća ceh). A i što je muka tuđim falusom gloginje mlatiti, te se sevapiti? Ali se svastika gloginja kloni ko đavo kad ga ko krstom goni.
Нема коментара:
Постави коментар