Otkako je Svevišnji u moje rodno mesto upro prstom kao u pandan Brionima, trljam ruke i razmišljam o smeštajnom kapacitetu svoje kuće, pa i celog sela.
Uzgred, merkam neko povoljno gumeno bazenče, da ga turim kraj majčinih ruža: kad nagrnu ti rodoljubivi poltičari, da imaju gde da se bućnu i rashlade. Dok ne napravimo more.