Danas smo opet sedele na prekrivaču pod jabukom. Na drugom kraju ležali su mačići s majkama, pa sam ih najjpre slikala, a potom zvirnula u telefon da nema neka poruka.
Gotovo istog trena preseče me Stašin ljutit glas: Ceco, šta gledaš dva sata, pokvarićeš oči!
Ma samo da vidim poruke, rekoh čim se povratih od strave. I ona se umiri, kao da je to u redu. Ali sam sigurna da joj neka nevidljiva štoperica ostade uključena.