Staša i ja večeras smo šetale držeći se za ruke. U jednom trenu ona me dobro nagazi (sandale joj imaju gadan đon), pa vrisnuh. Nema vedze, na to primeti ona. (Šta ima veze kad noga nije njena?) Kako nema veze, odvali mi nogu? Idzini, idzini, reče, pomilovavši mi nežno ruku. 

I kako čovek da joj ne oprosti?