Jedna od kesica koje pravim za nakit roze je s dvorcima i pruncezama. Staši je odmah prirasla za srce. Kad danas pođosmo u šetnju insistirala je da u njoj ponese dvw čokoladne bananice. Kesicu smo potom stavili u ranac, kraj flaše s vodom. Kad se vratismo kući, ona je zatraži. Kesica beše navlažena, pa rekoh: Eto vidiš, uništila si je! Ona potom dojuri za mnom u sobu i leže na krevet. Naljutila se, doviknu majka. Šta je bilo, upitah. A ona briznu u dirljiv plač: Unistila sam kecicu! Pa nema veze, požurih da je utešim, napravićemo drugu. S dečjim osećanjima treba biti obazriv. Plače ko da je izgubila šest hektara imanja.
Нема коментара:
Постави коментар