Ona zna

Ume sestra da me obraduje. Juče ostavila pitu s višnjama, a danas mimoza salatu. Dok sam večeras jela to čudo od gomile majoneza (pa dobro, od Nove godine nisam okusila, pa sad opet verovatno za Novu godinu, nije strašno) i pavlake, kuckala sam primedbe na Fejsu. 
Kakva je salata, ona pita. Malo je tegobno, dodajem pavlaku, kažem. Tri sam potrošila, nisam imala više, pravda se ona. A gde ti je šargarepa, pitam. Nestalo mi, kaže, to mi bila poslednja činija. I baš nju da doneseš nama, obrecnuh se. Ja volim šargarepu! Ta bila najmanja, iskreno će sestra. Ahaa. (Ko da će oni moći da pojedu preostalih trinaest činija. I to će na kraju završiti na našem astalu.) Pa što nisi više obarila, znaš koliko treba, ne prestajem da gunđam (nisam ustala na levu nogu, nego preko deset sati dnevno odsedim, pa sam nervozna). Nisi mi napisala koliko, ona je opet imala opravdanje. 
Pa zar nemaš internet, prekorih je namćorasto. Tamo ima i kako se deca prave (a kamoli salata)! To znam, reče ona samouvereno i samozadovoljno (najmanje triput je vežbala). Nisam ni sumnjala. Ako išta znaš, tu si veštinu usavršila. 
A ja sam sad baš proverila (da ne bude da sestru obmanjujem), upitala Gugl (onako direktno, bez uvijanja: kako se prave bebe?), i stvarno, ima recept i za to (nisam baš proučavala). Postoji čak i uputstvo na Jutjubu: kako se (pravilno) prave bebe (odgledaću možda sutra, neće da mi škodi). Dakle, pitajte ako ste neupućeni, nemojte posle da bude: nismo znali, nismo mislili, nismo hteli... Sve lepo piše (i nacrtaju), pa je lako: bebe se prave tako i tako!