Ima neki narodnjak (znam, stalno citiram narodnjake; šta ću kad su ilustrativni): ne bilo mi što mi majka misli, a daj bože što mi misli žena (muškarci, vazda na jedno misle i nikad im nije dosta).
U mom slučaju to glasi: ne daj bože da me snađe to od čega mi majka strahuje kad nisam kod kuće. (Svaka majka strahuje da joj dete, makar i na pragu pedesete, ne bane krvave glave, izlomljeno u paramparčad, ne daj bože gore unesrećeno, žensko je... ako se uopšte kući vrati.)
A kad bi mi bivalo što mi misli zet, pa ja sad ne bih znala šta ću s tolikom decom (mislim, ako se ne bih dosetila da postoji kontracepcija), čitav bih čopor dosad izrodila (s različitim očevima, da bude u skladu sa zetovim viđenjem mog burnog seksualnog (ne)života).
Kažem: bila sam na horu, u biblioteci... ali džaba, zetu u glavi samo jedno: svastika u naručju nekog tajanstvenog (još ga niko nije video) lika. Značajno se kezi, koluta očima i vrluda usnama, mesto da kaže: znam ja kako si ti pevala (naši smo, od mene ne moraš da kriješ...). A kaže: pričaj ti to nekom drugom (i ja sam nekad bio mlađan lovac, ovaj momak).
Ako njega neko pita, ja ništa drugo ne radim no se parim (a i pravda bi bila, radi ravnoteže s realnošću). Možda mu nedostaje momačka sloboda i stiska ga monogamija. Pa mašta o tuđem (i baš mene našao) promiskuitetu, to mu prija. Ne bilo mi što mi majka misli, a daj bože (samo stoti deo, više ne bih podnela) što mi misli zet.
U mom slučaju to glasi: ne daj bože da me snađe to od čega mi majka strahuje kad nisam kod kuće. (Svaka majka strahuje da joj dete, makar i na pragu pedesete, ne bane krvave glave, izlomljeno u paramparčad, ne daj bože gore unesrećeno, žensko je... ako se uopšte kući vrati.)
A kad bi mi bivalo što mi misli zet, pa ja sad ne bih znala šta ću s tolikom decom (mislim, ako se ne bih dosetila da postoji kontracepcija), čitav bih čopor dosad izrodila (s različitim očevima, da bude u skladu sa zetovim viđenjem mog burnog seksualnog (ne)života).
Kažem: bila sam na horu, u biblioteci... ali džaba, zetu u glavi samo jedno: svastika u naručju nekog tajanstvenog (još ga niko nije video) lika. Značajno se kezi, koluta očima i vrluda usnama, mesto da kaže: znam ja kako si ti pevala (naši smo, od mene ne moraš da kriješ...). A kaže: pričaj ti to nekom drugom (i ja sam nekad bio mlađan lovac, ovaj momak).
Ako njega neko pita, ja ništa drugo ne radim no se parim (a i pravda bi bila, radi ravnoteže s realnošću). Možda mu nedostaje momačka sloboda i stiska ga monogamija. Pa mašta o tuđem (i baš mene našao) promiskuitetu, to mu prija. Ne bilo mi što mi majka misli, a daj bože (samo stoti deo, više ne bih podnela) što mi misli zet.
Нема коментара:
Постави коментар