Кад чељад није бесна, кућа није тесна (други део)
четвртак, 6. април 2017.
Nekad se, naročito u busu, pravim da ne vidim poznanike. Zato što uglavnom nisam raspoložena za razgovor (naročito banalan, a sumnjam da bismo se udubili u folozofsko promišljanje), naročito s onima koji jesu.
Нема коментара:
Постави коментар
Новији пост
Старији пост
Почетна
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар