Idilična slika druga

Tog dana htela sam da napravim štrudlu s makom, a onda sam shvatila da sam već polumrtva i da neću uspeti sve. 
Odustala sam, digla ruke, gotovo od svega (što ja da se džaba nerviram), utovarila sestriće u kolica i krenula u šetnju. Gledamo drveće, cveće, ptice... i lepo nam.
Po povratku mi se Staša ugnjezdi u krilo (tek sam kasnije shvatila da ju je temperatura oborila) i prilepi uza me kao krpelj. S njom u naručju sedoh na ljuljašku. Ljuškajući se lagano, zapevah, pa mi se i Maša, sa susedne ljuljaške, pridruži. Raspevasmo se ko na festivalu. Moj gooluubeee, mooj golubeee.. hej draagi, draagii... Ignjat nam se kod druge pesme pridružio, a potom mi i on uskoči u krilo. Nije se usudio s Mašom, pošto ljuljaška nije pričvršćena, pa se drma. Sa mnom je tako isto, ali valjda on ceni da sam starija, pa ću se lakše snaći i izbeći pad.
I tako smo uživali u prolećno predvečerje. Dva mi sestrića u naručju, Staša priljubljena uz grudi, gotovo usnula, Ignjat priljubljen uz nju, nasmejan i srećan. Kad pomenem da je zaspala, ona se mrdne, kako je ne bih odnela u kuću, da mi da znak da je još budna. Troje dece i ja ljuljamo se. Moj goluuuubee, mooj goluubeeeee, moj goluuuubee, moj goluubee, nee paadaaaaaj mi naa maalinee, goroo zelenaaaa...