Prilegla Staša sinoć u krevet, pa se unela u čaprkanje nosa. 

"Šta to radiš?", pitam. 

"Ma ne mogu da izbacim vazduh", kaže. (Biće da se jadala kako ne može da diše.) 

"A ja sam mislila", napravih se naivna, "da su tu sline". I sline i vazduh, potvrdi ona, nimalo se ne zbunivši i ne dajući se omesti u poslu.