Otišla kod rođaka nešto da pogledam, pa reč po reč -- ponoć debelo prevalila. Sad treba malo zafarbati kosu, pa je oprati, osušiti... a ja odavno kao leš (od noćas neispavana).
Kad bih mogla, kažem majci, kod nekog frizera sutra...
Pa ne možeš, kaže ona, moraš da zakažeš. To me baš iznervira u ove sitne sate. Danas sve moraš da zakazuješ, čak i u malim mestima. (Otkud te silne žene što se friziraju ne znam. I otkud paradoks: frizera sve više, a slobodnih termina ni za lek? Friziranje se zakazuje ko operacija katarakte: i po godinu dana unapred, očiju mi!)
Nekad odeš kod Dese, Ljilje ili Nade... pričekaš malo i izađeš s frizurom (često po njihovoj volji, frizeri su takav soj, ali da ne cepidlačimo).
Kad bih mogla, kažem majci, kod nekog frizera sutra...
Pa ne možeš, kaže ona, moraš da zakažeš. To me baš iznervira u ove sitne sate. Danas sve moraš da zakazuješ, čak i u malim mestima. (Otkud te silne žene što se friziraju ne znam. I otkud paradoks: frizera sve više, a slobodnih termina ni za lek? Friziranje se zakazuje ko operacija katarakte: i po godinu dana unapred, očiju mi!)
Nekad odeš kod Dese, Ljilje ili Nade... pričekaš malo i izađeš s frizurom (često po njihovoj volji, frizeri su takav soj, ali da ne cepidlačimo).
Sad ne možeš, izgleda, ni da umreš ako ne zakažeš kod pogrebnika.
Nek me pribeleži jer ovo moderno doba mnogo mi ide na živce, u grob će me oterati.
Нема коментара:
Постави коментар