Beše slava danas, pa i mušice nagrnule u vreme ručka, ne mogosmo se odbraniti. Kad mi konačno dozlogrde, donesem onu mlatilicu sa terase, pa počnem da vrebam u kuhinji i bijem ko Marko Kraljević kamdžijoma. Utom se  pojavi tata i primeti: Ne valja to, imaš novu na terasi.
Ama, ne dadoh se ubediti: u ruke Mandušića Vuka  biće svaka puška ubojita.
Posle se prebacih na novo bojno bolje, u sobu s baklavama. Lepo zatvorih vrata, obećavši: e sad ćemo da vidimo čija nana crnu vunu prede.! Džaba vam da vrištite i pištite, niko vas ne čuje. Pomolite se gospodu, kučke alave!