Imala je sedu kosu, a i dalje mladalačko srce. Sitno telo nosilo je silnu stvaralačku energiju, na kojoj bi joj tinejdžeri mogli pozavideti. Bila je rečita, puna elana, uvek vedra i nasmejana. Na našim probama njen smeh se izdvajao jačinom, a glas lepotom.
Volela je scenu i scena joj je pristajala. Ali se s nje, ne svojom voljom, povukla nakon letošnjeg televizijskog nastupa hora. Iako je neposredno pre tog nastupa osetila mučninu, kojom se bolest obznanila, kamere su zabeležile i gledaoci zapazili njenu izuzetnu energičnost.
Redovno je članicama hora, svojim drugaricama, donosila iznenađenja: kiflice koje je sama umesila, sirupe koje je sama napravila... Pravila je i sapune, heklala bluze, kuvala džemove... gajila piliće, spasene iz kontejnera, i mace... Vazda beše u pokretu, kao leptirak.
Imala je gomilu planova. I nikad nije planirala da ode.
Ali je danas otišla. Zauvek.
Jednom je rekla je i da će se odseliti, ali nas nikad neće napustiti. (Šta je to, sat vremena dovde, rekla je.) Verujemo da nije neko ko krši reč i da će se i nadalje negde s neba raspevavati s nama. (Šta je to, od neba do zemlje!)
Zato se od nje nećemo opraštati. Telo je krhko možda pobeđeno, ali onakav duh ne može kovčeg zauzdati. Zago, proba je u utorak: pevaj s nama!
Нема коментара:
Постави коментар