Propast carstva srpskoga

Degradiranje vaspitno-prosvetnog kadra, primetno poslednjih godina, ostaviće dalekosežne ozbiljne posledice. Danas svaka šuša može biti vaspitač(ica) i "prosvetitelj", te pridobiti poštovanje, čak divljenje, priproste provincijalne svetine.
Nekad su te profesije u meni izazivale strahopoštovanje. Danas mnoge gledam s prezrenjem. Neretko su to (potencijalne ili osvedočene) splavaruše, fizički neprikladne i totalno NEPRODUHOVLJENE. 

Smatram da fakultetska diploma ne bi smela biti dovoljan uslov za rad sa decom. (Ionako se do njih danas olako dolazi. Malo fali da biju ko neće.) Na stranu kreativnost koju nemaš. Ko hoće, i to može, kako-tako, da nauči. Ali ne bi trebalo prenebegnuti (kao irelevantne): opštu kulturu, (ne)primereno vladanje (i van obrazovnih ustanova: na ulici, na društvenim mrežama), (raz)odevanje, muzički (ne)ukus, načitanost, poznavanje (dečje) psihologije, ljubav prema deci (a ne prema zvanju, titulama i lovorikama)...
Vaspitač ili učitelj mora biti duše široke ko more, a ne ograničen ko balkon.