Manje ili više (ne)skriveni, uglovi zgrada služe da čovek na miru pljune, neometan u tom intimnom činu. I mnogi to obilato koriste. Čak kao pas koji ne može proći krajtočka, a da na nj ne digne zadnju nogu. 

Ali ima onih kojima nije stalo do intime. I nije im problem da pljunu gde stignu. Gledam jutros iz auta... Idu trotoarom dvojica,i kako jedan pljunu levo, tako drugi pljunu desno (u suprotnom bi se valjda osećao inferiorno i nedovoljno muževno). Pljuvanje je, izgleda, kao i sreća: mnogo veće zadovoljstvo kad se s nekim deli.

Sudeći po pločnicima, gradovi su puni "zadovoljnih" ljudi. 

Nama što na taj trend ne gledamo blagonaklono (a popreko često) ostaje samo da se uzdamo u neki štrajk pljuvačnih žlezda.