Pozdrav knjigama

Već bejasmo odabrale slikovnice i bibliotekarka nas zadužila. A ona istča preda mnom i zađe opet među police.

Staša,  gde ćeš sad? Hajde, već smo uzele knjige, drugi put ćemo uzeti još neku...
Pa moram da pozdravim knjige, vraćajući se k meni, odgovori ozbiljno, prosto se čudeći što ne uviđam nužnost i potrebu takvog postupka. 

Knjige je valjda pozdravila ćutke, obujmivši ih sve pogledom i promahavši dignutim rukama kroz vazduh.