Moja pametnica

Dok sam kupila kapice od žira, a Staša sela da se odmori (lako se umaraju današnja deca), reših da obnovimo lekciju o godišnjim dobima.
Kad je zima?
Kad padaa sneeg, odgovori ona.
A kad je jesen?
Jesen je kad žuti lišće. 

Kakvo je lišće sad?, upitah, pokazavši joj na hrastovu granu nad glavom.
Žutoo, malo se obradova što zna odgovor, a malo i iznenadi. 

Ako je lišće žuto, to znači da je sad...? 

Jeseen, odgovori Staša.

Bravo, rekoh, nastavljajući da pretražujem teren oko drveta i buljeći u travu, da mi nijedna kapica ne promakne.
A ona, nakon nekoliko trenutaka primeti: Ja sam tvoja pametnica!
Jesi, nasmejah se glasno. Dođi da te poljubim!