Nemoj drugo

Deca već bejahu užinala i igrom se zabavila, pa je i vaspitačica mogla na miru da doručkuje. Otišla samo začas da opere ruke. Verovatno se usput naslađivala mišlju na dve kriške hleba s namazom i jedno jaje, ostavljeno na njenom stolu.

Međutim, vrativši se u sobu, spazi da jedno parče na tanjiru nedostaje. Zbunila se (verovatno i razočarala: šta je jedno parčence za odraslu ženu?). Deco, gde mi je parče hleba, upitala. (Dođavola, činilo se da su zaokupljeni igrom; nije trebalo da im veruje.) Deca gledahu zbunjeno koliko i nezainteresovano. Jedino je Staša znala odgovor: Ja cam pojela. Jesi li gladna, hoćeš još, upitala vaspitačica (bar tako je mami ispričala). Ne, odmahnu Staša. (Parče joj se samo našlo pri ruci, pa kad već beše tu, ne bilo joj teško.) Ali i upita: Imac ti neki kolac?

Te večeri dok ju je kupala, mama upita: Staša, pa kako si pojela, jesu li te videli drugari? Ne, neee, vragolasto se osmehujući, prstom zaklati Staša, ja sam se cakila idza kolica s flasicama. Lisica mala, znala da ne sme da privlači pažnju. Ko zna, možda bi neko tražio i da podele plen. Što je sigurno -- sigurno je: da pojedeš -- čučneš u zaklon. Pametna pčelice -- moj naklon.

Iako ne voli da joj to pominjemo i smejemo se, uvek pokušava da izvrda, uspeli smo da izvučemo poneku informaciju. Njena verzija ne slaže se sasvim s vaspitačicinom. Kaže (i smeje se): Nemoj dru(g)o da mi pojedec, treba meni, jeka vacpitacica. Istina, ima smisla. Ali ko će zasigurno znati kako beše.
U svakom slučaju, vaspitačicin je strah opravdan: uz tako ješnu (i preduzimljivu) decu (što su kadra zdipiti i uteći, i na skrovitu mestu počučati), radiće gladna ceo dan.