Moja sestričina radi kao kasirka. Svi je vide i svi je znaju. A ona malo koga (kad da stigneš od posla).
U decembru je od tajnog obožavaoca dobila neki keks. Poslao po koleginici s druge kase. Nema pojma ko je. Ne zna ništa, sem da je crnokos (toliko je starija koleginica uočila, očito ima zavidan dar zapažanja).
I šta si uradila s tim keksom, pitam. Pa pojela, kaže ona.
E što meni nije jedan takav (il' ma kakav) udvarač. Šalim se: ja to ne bih okusila dok ne spoznam ko je i kakav je. Ni kompliment ne prihvatam od onih što mi nisu po ukusu (dakle, i jedne i druge mogu na prste da izbrojim).
Sva sreća da se na tetku ne umetnu (pa bi samo kutije keksa slagala i nikome blizu ne bi dala; ceo život bele kose plela, a keks ni s maslacem ne bi jela).
Нема коментара:
Постави коментар