Da li je moguće da Deda Mraz ove godine nije ovde (kod babe i dede) nitša doneo, upita Matija, gledajući pod jelku kepeca.

Paa, rekoh, možda će doneti za Božić, ili za srpsku Novu godinu. Da, složi se on, zamišljeno. (Kad se veruje, možda se i posreći; od neverovanja nema vajde.) Možda je imao previše posla, ne može svud da stigne da izdeli poklone, nastavih da mu objašnjavam. 

Mator Deda, pa debeo, trom, a i irvasi spali s nogu... Ko zna kakve su a sve muke snašle. (Pouzdano znam i da je Dedina desna ruka zasejala neko silno žito, uvalila se u prodaju ikebana, pa ne stiže poklone da spremi.)

No pokloni su kao pravda: nekad kasne, ali bitno je da stignu.