Porodične (ne)zgode u kupatilu

U kući koja vrvi od ukućana često se dvoje-troje zateknu u kupatilu. Jedan izlazi iz kade, drugi ulazi u kadu, treći na noši, četvrti pere zube, peti na ve-ce šolji (ili kraj nje, zavisi od pola i potrebe), kad je već slobodna... 
Nedavno se Staša, sedeći na noši, dok je tata ve-ce šolju nišanio, iznenadi. I upita: Tata, cto pickic naopako?! (Svašta, svašta: toliki čovek, a ne zna kako se to radi!) Računa valjda da nije seo poput nje. A nije da sama nije, po ugledu na brata, pokušavala stojeći da piški uz drvo. (Nepravda baš: kako on može, a njoj ne polazi za... rukom!) Na kraju je to ipak morala da obavi na tradicionalan način.

Pre nekoliko meseci Maša je znala da se mama tušira, pa je banula u kupatilo nekim poslom i zbunjeno očima zaškiljila. I pričala posle: ja gledam šta je ono (kakva anomalija) mami! A u stvari, mama bila kupatilo napustila i mesto tati ustupila, a tata... ako je hteo da piški, nije "naopako" stao. Mama crkla od smeha. A Maša je kritikovala ozbiljno: A i ti, mogla si da zatvoriš vrata (koja ključa nemaju, da se sitna deca unutra ne zaključaju; sem toga, teško se zatvaraju i često ne slušaju).
Kad čeljad nije besna, kuća nije tesna. Ali kroz kupatilo nekad, bogami, ne možeš da prođeš (a kamoli bez svedoka da piškiš "naopako").