уторак, 28. јануар 2014.

Ех што нисам октопод

Миа ми села на једну ногу, па мишљах да могу почети да читам. А где ћу јаа, побуни се Маша. Ево, имам ја и за тебе ногу, рекох и раскрчих јој пут. А где ћу ја, зацвили Матија, љутито, кад спази њих две да су се угњездиле. И њега некако углависмо,па настависмо с читањем.
Кад се роди и Игњат, не знам где ћемо га сместити (мањка ми и ногу и руку). Има да буде баш незгодно и тесно. Поготово кад их "пребацујем" из собе у собу или са спрата у приземље. Досад ми се једно качило на леђа, друго сам узимала на бок, а треће држала у наручју (тачније, више ми је висило и мало је фалило да испадне). Ех што нисам октопод!

Нема коментара:

Постави коментар