Пре неки дан Огњен обукао очев радни комбинезон, па дошао у посету да се шепури. Оцу окрачао (хоризонтално ваљда), а њему не баш таман, има луфта (мало подсећа на кловна, и њему сам признала).
Огњен се завалио на кревету, а мајка за столом љушти неки лук. И, како ти се свиђа мој комбинезон, упита моју мајку (воли човек да му деле комплименте, макар их и сам изнудио). Леп ти је, рече моја мајка (баш оно што је он и желео да чује, отуда поче да расте ко квасац - таман да испуни празнине, готово и њему комбинезон окрача)... Само ти тур мало виси, додаде (и Огњен спласну - морала је да упрска - комбинезон опет поче да ландара).
А шта је то тур, упита Огњен (не би ли разумео у чему је мана), загледајући своју одећу. То што ти виси међ ногама, одговори моја мајка, не престајући да ради то што је радила и не дигавши поглед.
A jа мислила да се то зове дугачије, добацих и исцерих се победоносно (све време сам стајала ослоњена о судоперу - то ми је омиљена кухињска поза, као да сам чекала прилику да испаднем духовита). Мајка само изусти "боже", заврте главом и уви устима (како јој руке бејаху заузете, вероватно се у себи прекрсти), стрина ћутке упре поглед у мене, а Огњен се насмеја и благо зацрвене, малчице тек (јер не знамо се ми од јуче). Увек испадне да сам ја безобразна или да нисам нормална (а теше се да сам, противно правилу, одскочила далеко од кладе). Е па, жено, мора да ти буде јасно: ако ћеш да глумиш речник непознатих речи, мораш да будеш одређенија и прецизнија, нарочито јер свака реч (поготово оне што висе међ ногама) има реп, који ниједан шаљивџија не пропусти да повуче.
Огњен се завалио на кревету, а мајка за столом љушти неки лук. И, како ти се свиђа мој комбинезон, упита моју мајку (воли човек да му деле комплименте, макар их и сам изнудио). Леп ти је, рече моја мајка (баш оно што је он и желео да чује, отуда поче да расте ко квасац - таман да испуни празнине, готово и њему комбинезон окрача)... Само ти тур мало виси, додаде (и Огњен спласну - морала је да упрска - комбинезон опет поче да ландара).
А шта је то тур, упита Огњен (не би ли разумео у чему је мана), загледајући своју одећу. То што ти виси међ ногама, одговори моја мајка, не престајући да ради то што је радила и не дигавши поглед.
A jа мислила да се то зове дугачије, добацих и исцерих се победоносно (све време сам стајала ослоњена о судоперу - то ми је омиљена кухињска поза, као да сам чекала прилику да испаднем духовита). Мајка само изусти "боже", заврте главом и уви устима (како јој руке бејаху заузете, вероватно се у себи прекрсти), стрина ћутке упре поглед у мене, а Огњен се насмеја и благо зацрвене, малчице тек (јер не знамо се ми од јуче). Увек испадне да сам ја безобразна или да нисам нормална (а теше се да сам, противно правилу, одскочила далеко од кладе). Е па, жено, мора да ти буде јасно: ако ћеш да глумиш речник непознатих речи, мораш да будеш одређенија и прецизнија, нарочито јер свака реч (поготово оне што висе међ ногама) има реп, који ниједан шаљивџија не пропусти да повуче.
Нема коментара:
Постави коментар