Zet, po običaju, sačekao sestru na stanici, da je odveze do kuće (naporno joj da pešači). Ulazeći u kola, sestra, umorna i iscepljena, progunđa: Ja ne znam ko će da živi još trideset godina, ja ne mogu.

A zet, budući da se i sam vratio s posla, nervozan, ne pokazavši iole razumevanja, planu: Dobro, ženo, šta hoćeš, da te vodim na most?

Pametan muž zna da ženi ne treba protivurečiti.