Gledali smo danas neku predstavu za decu. A deca vole da sede u prvom redu, pa se i ja smestih kraj njih. No koliko je to pametno upitah se kad Šampi s bine upita decu da li je neko voljan da mu pomogne. Ako ovaj siđe do publike i prozove mene, šiknuću a nogom, pomislih. (Odjutros sam prilično zle volje.) Srećom, sve je ostalo samo na pitanju.
Malo potom upita duhove (koji mu želje ispunjavahu) bi li mogao sve nas (gledaoce) da pretvori u babe i žabe. Bejah spremna da povičem: Mene u žabu, mene u žabu!
Znam da će mi neke sestre zameriti što ne želim da budem baba. Umnogome zbog onog što je Duško Radović napisao: Bolje je biti nečija baba nego samo baba. Pa, ako mogu da biram, kreketaću radije. I biću zelena (i u zlu se zrnce dobra nađe).
Нема коментара:
Постави коментар