Crni petak

U prestonici danas beše neverovatna gužva. Kuljaju reke ljudi na sve strane, unezvereni, kao da je Nova godina sutra. Na Terazijama pokačili one polne organe u erekciji (ko mi ne veruje, nek i sam proveri). Samo su Trubači falili da doživim nervni slom.

I odem do Ušća, da Maši kupim neku haljinicu. Šokirala sam se ljudskim mravinjakom. Na pokretne stepenice nemaš gde da staneš. I u jednom smeru rade, u drugom (uvek onom koji meni treba) ne.
Zaprepastio me epski prizor: da iz neba plaha kiša padne (ili na spratu pukne vodovodna cev), nigde ne bi na zemljicu (mermervni pod) pala, već na dobre konje... konje (i kobile, ovce za šišanje)...
Pa šta je ovo, tek jedan sat: ako svi kupuju, ko radi? Je li moguće da je već krenula prednovogodišnja frka? (Prokleta ulična rasveta što u glavama stvara zabunu).
I tad mi kvrcnu. J.bo vas crni petak, da vas j.bo. U našoj zemlji on je odavno poznat i nemio dan, od njega tradicionalno svi strepe i rado bi ga izbeli. A vidi ovo: i muško i žensko, i mlado i staro navalilo ko da je golo i boso. I ko da je trideset posto nešto (a još su mnogi redovne cene podigli, tako da se kupci samo lože, a popust je ko bajagi).