Mrak se spuštao na krovove uporedo s mojim hodanjem ka stanici. Stajući kraj perona spazih u čekaonici jednog momka, kojem, očito, fali nešto (ne računajući žensko društvo i desetinu centimetara nogavica).
Već mi se jednom baš na stanici obraćao i kako susretoh njegov pogled, pomislih da me isto čeka. Pomislih, i ne pogreših. Eto ga sledećeg trenutka s pitanjem: Da l' će doći ovaj za Beograd, mamicu mu .....? A što ne bi došao (zbog tri pahuljice, što se istope i pre no što na asfalt padnu)? Jasno mi je da u tome nije poenta (mogao bi i dispečeru da se obrati). Kako mi mobilni već beše u rukama, tobože sam nešto po njemu čačkala. Međutim, taj trik nije dovoljno dobar da najbolje nasrtljivce (nesvesne da su to) drži podalje. Kad beše imamo (autobus), nastavlja (ne)znanac. U petnaest do pet, kažem učtivo, ali ne osvrćući se na nj (svaki moj pomak može shvatiti kao upuštanje u razgovor koji ne želim). On malo poćuta, ali mi beše jasno da se neće povući. Jesi li iz Beograda rodom, pita. Ne, odavde, rekoh brzo, da ne insistira na ulici i kućnom broju. Nisam želela da postanem neprijatna (a morala bih, ako me ne ostavi na miru).
Onda reši da pređe na neke ozbiljnije izjave. Izgleda da ti je pukao kapilar, reče. Shvatih da misli na moj nos. Imaš li maramicu, nastavlja, samo stisni nos. Svašta, to mi se nikad nije dogodilo. Istina, osetila sam već da mi iz nosa nešto klizi (i spremala se da uzmem maramicu), ali sam očekivala da to, u najgorem slučaju, budu sline (i nisam očekivala da ih iko vidi, tek ako su malko izvirile). Spustih torbu na klupu, tapnuh maramicom pod nos, pa pogledah, ne verujući. Ništa od krvi, kako sam i mislila. Šta me zezaš, rekoh, ko da on mari.
I ko će znati šta mu je cilj bio. Možda je mislio da neću proveravati, pa da mi ukazuje prvu pomoć. Sreća da mu naiđe neka poznanica i čim mu se obrati, ode za njom u čekaonicu, ko pašče.
Hvala ti, bože. Dečko očito ima problem s pristupom ženama, ili, pre, devojčicama (ne sme njima, pa prilazi starijima). Ili prilazi svemu ženskom bez razlike. A možda i voli starije. Mogla bih majka da mu budem (figurativno samo, dakako: i da u meni ima majčinskog instinkta, brižljivo bih potomke birala). Uopšte me ne začudi što nije ušao u autobus za koji se raspitivao i kojem je mamicu verbalno obeščastio.
Нема коментара:
Постави коментар