Uz prirodu i decu, jedino me stvaranje raduje, napisah. Pa jeste, složi se Filozof (ja volim da ga tako zovem), i njih je neko morao da stvori, mislim decu. A ja ni prstom nisam mrdnula, priznadoh. I još dodadoh: Eto, samo decu što ne umem da pravim, a sve mi ide od ruke.

Pa ne može to rukama, reče on. I preteče me. Taman sam htela da napišem: Valjda zato što ruke tu i nisu bitne, ne igraju ključnu ulogu (više imaju dekorativnu svrhu).

Onda Filozof i to objasni: Ti si verbalno hipersenzitivna, odmah se oseti. To je kad osećaš vibracije reči. Nešto kao sluh kod muzičara.

Na takve komplimente meni klecaju kolena (sreća te sam uvek u polusedećem položaju, s laptopom na krilu).