Skinite deci uzice od svile

Nedavno Ignjat upade u moju sobu i, po običaju, sede na TA peć.
- Celim putem smo planirali Stašin rođendan! (Desetak minuta dakle, koliko su se vozili od svoje kuće.)
Nisam baš zapamtila ceo program, ali on i Staša su osmislili da se deo proslave odvija u kući, deo u dvorištu i deo u voćnjaku, u nekom njima omiljenom kutku. (Odnedavno pomere u stranu dve-tri stare tarabe i zavuku se među šljive; svoj deci želim da odrastu na takvim mestima.)
Kako im i majka uđe u sobu, Ignjat ljutito uperi rukom u nju, optužujući je, odnosno očekujući moju podršku:  A ova žena hoće da nam dovede neku ženu da nas zabavlja! (Izraz njegovog lica i intonacija jasno su pokazivali koliko je pretpostavljena zabava njima zabavna i potrebna.)
- Ljubi vas tetka! - zasmejah se (zato što su tako pametni, zbog toga što sam na njihovoj strani i protivnik običaja, ili pre pomodarstva, da se obavezno i po svaku cenu angažuju animatori).
Nekoliko dana ranije Ignjat je bio na nekom rođendanu gde je decu zauzdavala "žena koja zabavlja" a koja, sasvim sigurno, nije uvek zabavna). I podeli sa mnom nelagodnost koju je osećao: - Ona pustila neku muziku, a ja ne znam (valjda ni da pleše, ako sam dobro razumela njegovu gestikulaciju).
Njemu, malo stidljivom, to je svakako bilo veoma neprijatno. Zato je tako čvrsto rešen da majku spreči u naumu.

Danas se deci ništa ne dopušta po njihovoj volji. Svaki korak im drugi planira i nameće. A detinjstvo zahteva slobodu. I nije mašti potrebno uputstvo kako da uzleti. Neće dete da ga sputavaju pravila, da mu drugi govori šta i kad da radi. Neće da trči po komandi i ucrtanom putu; hoće kad, kud, kako i koliko se njemu hoće.
Dopustite deci da se igraju spontano!
Možda će majke smatrati da su proslave s animatorima bolje, da su roditelji koji ih angažuju bolji, izdašniji, moderniji (neka će se, međutim, dosetiti da su snobovi)... Ali deca, sasvim sam sigurna, žele da ih pustite na miru. Ako im se skače, da skaču, ako im se sedi, da sede, ako im se ćuti, da ćute... Nije njima zabavno samo kad se klovn kliberi (za koju hiljadarku). Zabavno im je da preskaču plotove, da pucaju iz drvenih motki (umesto skupocenih puški iz Deksika), da gledaju jaganjce na livadi, da jurcaju za psima, kotrjaju se po travi, bauljaju u pesku...
Dopustite im da se igraju kako im se ćefne. Bez brige, imaju za to urođen dar. To je njihov posao, u koji se odlično razumeju, ništa neće pogrešiti. Pustite ih, samo ih pustite!
I pročitajte još jednom onu pesmu o Fifiju, što živi na uzici od svile.