Kad je, sav zajapuren, znojav i pokunjen, uleteo u sobu i bacio se na krevet, jagnjurivši lice u jorgan, znala sam da je opet izgubio. Već nekoliko dana igra sam protiv tri devojčice (manje-više), pa ga one nadjačaju obično za jedan go (što i nije nešto, tj. ništa je). A Ignjat jednostavno ne trpi poraze.
- Opet su te pobedile? - priskočih da pružim emocionalnu pomoć. - Nemoj da se sekiraš. Ti si jedan, a njih je tri. Ti si utoliko vredniji i jači. I da si najbolji fudbaler na svetu, borba je neravnopravna.
- Ja sam najgori igrač na setu - konačno zagrca i tuga pokulja iz njega.
- Niisi, ti si dobar igrač. Ali ne možeš protiv njih tri.
Suze su lile, pa sam ih brisala držeći ga u krilu i privijajući mu melem na samopouzdanje.
- Pa što igraš sam?
- Zato što Maša neće da mi dobaci loptu (misli da može sama da da go), a Staša samo sedi (donese stolicu na go).
Dakle, Maša je sebična i slavoljubiva, a Staša tromija i ljubiteljka udobnosti. Neće s njima da sarađuje.
Ali se dosetio: - Hoćeš ti da mi braniš?
Mislim, ja hoću (ako ne iskrsne koji drugi golman), ali pitanje je da li bih umela (da se opustim pred publikom). Ignjat teško podnosi poraze, a ja njegove suze.
Нема коментара:
Постави коментар