Kaže mi Staša danas kako joj je tetka rekla da se svaki dan pred ikonom moli za ozdravljenje bližnjih, trenutno na bolničkom lečenju.

Odmah otrča u dnevnu sobu, a ja na prstima do vrata, pa provirim.

Ignjat sedi na radnim elementima i testeriše krišku hleba, a ona oveću drvenu ikonu Bogorodice prislanja uz praznu plastičnu flašu.

Uvidevši da ne ide, ode hitro do stola, ne ustručavajući se zbog mog prisustva i domunđavanja s Ignjatom. Pod ikonu podmetnu neki ram sa slikom, prekrsti se i upita: Kako ono beše, amin u ime oca...?

Ja se nasmejah, a ona, svečano stojeći pred Bogorodicom, izgovori: "Amin, u ime oca i sina i svetoga duha, amin. Molim vas (starijima i nepoznatima se persira), pomozite mojoj baba Žici, i teči Saši, i Sanji. Amin, u ime oca i sina i svetoga duha, amin."