Igrat na spratu igra neke igrice. Nema ga, nema, pa me najednom dovikne.

- Molim? - odazovem se iz prizemlja, već znajući kakve ga muke muče.

- Dođi!

I dođem, znajući da je naišao na jezičku prepreku.

- E znaš ti da čitaš engleski? Šta treba da uradim? - ne ispušta onaj džojstik iz ruku.

Pre neki dan je trebalo da se vrati do prodavca oružja i čuje neki savet. Danas je trebalo da vozi neki avion.

I tako je Ignjat stigao do cilja.

Nesumnjivo već sad zna da ceni poznavanje stranih jezika. A biće da razume i tetkinu neprocenjivost. ;)