Od svih međa na svetu najgora je ona oko mozga.

Ne smeta mi vrzina između komšijine i moje njive. Do ludila me dovodi šiblje oko njegovoga ograničenog uma.

Džabe da mu govorim: Vidi kako je nebo plavo, vidi kako se šume zelene i livade cvetaju...

On ne vidi, ali "zna" da je narcis naš, a lijander njihov, da je u našoj tradiciji hrast, ali ne i baobab, da su naši potoci, poluzatrpani smećem, lepši od njihovih uređenih reka...

Molim vas, srušite umne međe (nek mudrost sve granice pređe)!