Šetajući večeras, Staša i ja neko vreme smo šutirale kamenčiće. U povratku je našla drugu zamenu. Prvo je pred jednom kapijom mirisala slez (ne miriše, rekla je), a onda kroz drugu proturila glavu (da bolje sagleda nepoznato dvorište).
-- Ne gledaj u tuđa dvorišta! -- prekorih je.
-- Ali ja volim -- nimalo se ona ne potrese, već primače glavu živoj ogradi.
-- Ne gledaj u tuđa dvorišta! -- prekorih je.
-- Ali ja volim -- nimalo se ona ne potrese, već primače glavu živoj ogradi.
-- Ma nije lepo da gledaš u tuđa dvorišta!
-- Neće oni da se ljute -- primeti samouvereno. I za to dodade neoborivi argument: -- Slatko dete!
Zasmejah se. Vala, baš je slatka (i mudrica) ova mala.
-- Neće oni da se ljute -- primeti samouvereno. I za to dodade neoborivi argument: -- Slatko dete!
Zasmejah se. Vala, baš je slatka (i mudrica) ova mala.
Нема коментара:
Постави коментар