Džaba presrećem pisma kad ne pesrećem telefonske razgovore. Ja spavam, ali đavo ne spava: poziva hipnotisane penzionere.

-- Od jedan do pet, kojom biste ocenom ocenili borbu protiv korone?

-- Dala bh deset -- kaže majka -- da može.

(Iz nekog razloga, ne pitaše: Na skali od jedan do petm koliko biste se glasno nasmejali najsmešnijem virusu u istoriji čovečanstva?)

-- Hoćete li glasati?

-- Obavezno. (Samo preko mene mrtve! Ako ništa drugo, sakriću im cipele.)

-- Koliko vas ima u kući? (Što pitaš? Od goveda samo dva grla!)

-- Troje. (Glasaju li stvarno, iako su me stvorili, ima da nas bude jedno -- ostaću siroče!)

Dok Izbori ne prođu, telefon će stajati u mojoj sobi. Neka zovu, da im ja kažem dve-tri reči.