Zet sedi ko na iglama, hoće kući. A sestra šalje Mašu sa mnom u sobu.

Zet (urla): Pa šta će sad?

Sestra: Pa samo još nešto da nauče.

Zet (urla): Vi niste normalne! Ispisaću Mašu iz škole!

Maša (hodajući kao osuđenik, u tom trenu živnu): Hvala, tata!