Ne mogu reći da je ova priča baš naručena, ali mi je diskretno sugerisano da je napišem i objavim. Kad god se nešto, iole upečatljivo, desi, ukućani mi zameraju ili samo primećuju: E sad će ona to da objavi na Fejsbuku!
Bejasmo danas na Kosmaju, da se deca koji put spuste kliskom niz ono malo preostalog snega.
Bejasmo danas na Kosmaju, da se deca koji put spuste kliskom niz ono malo preostalog snega.
Malo ostalo, ali poledilo ljudski, pa te začas led ponese kud nisi naumio. Čak i kad nemaš kliska. Baš kad pođosmo kući, presrete nas neki mladić i zamoli zeta da mu pomogne. Nisam tačno čula u čemu je problem, sem da je reč o autu, ali svi pođosmo za njim. Čak i ono slatko šareno kuče što nam se vrzlo oko nogu i koje je Staša želela da mazi, ali joj otac to nije odobravao. (Ignjat odobrenje nije ni tražio, a i Staša ga je pomilovala kad otac nije gledao, tj. dok je pomagao da se pomenuti problem reši.)
Elem, taj autić ko malo veća igračka, dok ga je čovek vozio desnom stranom, oteo se kontroli i otklizao na sasvim suprotnu stranu, tik do šume, u koju bi se trenutak potom survao. Na sreću, zaustavio se, i ostavio mogućnost vozaču da nađe mog kršnog i sposobnog zeta. Nije ni svestan koliku je sreću imao da naleti na kamenoresca, a ne nekog pisara, lekara, muzičara... Sem toga, zet je uza se imao čitavu interventnu brigadu, ako zatreba.
Elem, taj autić ko malo veća igračka, dok ga je čovek vozio desnom stranom, oteo se kontroli i otklizao na sasvim suprotnu stranu, tik do šume, u koju bi se trenutak potom survao. Na sreću, zaustavio se, i ostavio mogućnost vozaču da nađe mog kršnog i sposobnog zeta. Nije ni svestan koliku je sreću imao da naleti na kamenoresca, a ne nekog pisara, lekara, muzičara... Sem toga, zet je uza se imao čitavu interventnu brigadu, ako zatreba.
Vozač svojoj pratilji, pre no što sede u autić, dodade neispijenu limenku koka-kole i ova pređe na suprotnu stranu da pričeka. A moja sestra stajala je mužu uz rame, spremna da i sama, ako ustreba, prihvati deo auta i prebaci ga koliko i gde treba. Da se sve rešava snagom, i ja bih se primakla.
Vozač se lagano pomicao udesno, kola, suprotno instrukcijama, navaljivala ulevo, ali im se moj zet uspešno opirao, gurajući ih dalje od šumske strmine. I tako nekih deset-dvadeset metara, dok se auto ne dokopa ravnijeg i sigurnijeg dela puta.
Vozač se lagano pomicao udesno, kola, suprotno instrukcijama, navaljivala ulevo, ali im se moj zet uspešno opirao, gurajući ih dalje od šumske strmine. I tako nekih deset-dvadeset metara, dok se auto ne dokopa ravnijeg i sigurnijeg dela puta.
Pozdravljajući se, vozač kroz prozor ponudi novčanicu, da zeta časti. A taman posla, moj zet je, normalno, odbio. Zar smo dotle došli? Da se ljudskost plaća?
Kako taj dvosed ode natrag ka Beogradu, Maša reče ocu da sam ja sve snimila i kako ću večeras sigurno objaviti tekst na Fejsu. A zet primeti kako će večeras na Fejsu biti priča pod naslovom "Heroj sa Kosmaja". Nisam ja mislila, iskreno. Ali kad heroji hoće, šta mogu.
Kako taj dvosed ode natrag ka Beogradu, Maša reče ocu da sam ja sve snimila i kako ću večeras sigurno objaviti tekst na Fejsu. A zet primeti kako će večeras na Fejsu biti priča pod naslovom "Heroj sa Kosmaja". Nisam ja mislila, iskreno. Ali kad heroji hoće, šta mogu.
Нема коментара:
Постави коментар