Zbog nepredviđenih okolnostii, u čitaonici sam ostala do fajronta, maltene morali su da me jure. U toalet sam, da se do kuće ne upiškim, otišla nakon što je čistačica sve sredila. Onda se na mene brecala što sam, kao, isprskala lavabo. A pre mene biblitekarka prala šolje, njoj ništa ne zamera niti pripisuje deo odgovornosti.
I na kraju sam trčala da bih stigla na autobus. Sva sam se razglavila i daj bože da prođe(m) bez upale mišića.
Jeste, narod kaže da za muškarcima i autobusima ne treba trčati. Na muškarce i ne gledam, a kamoli da trknem za kojim. I da marim: utekne li jedan, drugi će stići, a i taj jednako ne valja. Ali ako izgubim autobus, sledeći tek za sat vremena. Vredi pustiti korak kroz grad.