Staša uvek hoće na mom laptopu da gleda crtani, od jutra do sutra. A ja hoću, makar između crtaća, kad ugrabim, da zvirnem na Fejsbuk, pa nekad i da nešto zapišem. Ona, nestrpljiva i nimalo tolerantna, za to vreme vrišti i pišti.
Pre neki dan, kad joj konačno pustih crtani, ona se zavali na jastuk, umirena, i oštro mi pripreti: Nemoj da te vidim vice da nekom picec poruke!
Eto, ako vam ne odgovaram, da znate: ne usuđujem se.