Staša, požalih se, mačke nam juri jedan mačak. (Istina je da ih se već nekoliko mota uokolo i vrebaju priliku da zadovolje niske strasti.) A mi ne želimo da one imaju bebe! (Mislim, nije da mi ne želimo... Otac, majka i ostali netolerantni na mačke u top će nas, skupa s mačjim porodom, staviti.)
Ja dzelim, Staša se odmah pretvori u osmeh, ja volim kad imaju bebe, bac cu catke.
Ma jeste, ali gde ćemo ih tolike. I gde ćemo mi da se denemo, naročito ja? Baba i deda će me bez imalo dvoumljenja izbaciti skupa s njima na ulicu.
Nešto kasnije Staša mi saopšti kako im je sipala granule: gotovo sve izg kutije ležalo je na podu, kraj činije. Pa što si im toliko sipala, pitah. A ona je imala dobro opravdanje: pa da rode bebe. Eee, Staša, ne prave se mačići od granula. Ili možda misli da, ko i žene nekad, i mačke (trudne ili koje, po mom saznanju, još nisu ni luk jele ni luk mirisale, a kamoli začele) treba da jedu za dvoje (tri mačke po jedno novorođenče, idealno bi bilo za naše prilike).
Ali ako su povukle na majku, svaka će gomilu dece roditi, a onda teško meni: majka i otac o banderu će me obesiti.
Ali ako su povukle na majku, svaka će gomilu dece roditi, a onda teško meni: majka i otac o banderu će me obesiti.
Нема коментара:
Постави коментар