Došla mi drugarica u goste. Kad beše vreme ručku, sedosmo za sto, nas dve i moji najmlađi sestrići. Staša je pristala da joj Ivana sipa čorbu od duleka, napomenuvši: "Camo malo!" Sipajući potom i sebi, moja drugarica izjavi: "Ja sam veća, ja ću da sipam malo više!" Ali Staša (koja se beše smestila uz nju, očito da je drži na oku), ozbiljna lica, dodirnu njenu ruku u kojoj beše i puna kutlača, pokušavši da je urazumi: "Nemoj malo vice, da ima dza cve!" Zasmejasmo se, svi sem Staše.
Računa dete da je puna kuća ljudi (a ne zna koliko još van čanka ima čorbe i koliko je Ivana spremna da sipa), te da svako treba pomalo da srkne. Neka si i gost, zauzdaj prohteve, da i drugi probaju čorbu od bundeve.
Sreća da gošća ima smisla za humor (kao i mi ukućani; iako se Staša nije šalila).
Sreća da gošća ima smisla za humor (kao i mi ukućani; iako se Staša nije šalila).
Нема коментара:
Постави коментар