Kad mi je strina juče pokazivala kako da namotam konac na špulnu, i Staša je stajala kraj mašine. I ne bi bilo bitno što je stajala, da nije i pomno pratila, a oči joj se osmehivale od radosti (dok je zamišljala sebe kako radi ili bar pokušava da radi to isto). Kad onaj konac poče sam da se namotava, ona i glasno kliknu. Strina mi napomenu kako i šta radim, pa kad reče: zgaziš papučicu, a Staša ponovi: papučicu.

Jasno mi beše da jedva čeka da mašinu zatekne bez nadzora, pa da sma nagazi. Zato pre no što iz kuće izđem, mašinu ćušnem u ćoše, a papučicu iza ormara.

Za mašinu grdno ne valja to što Staša kani da postane švalja.