Od usta do usta (zaposlenih) kroz prodavnicu (da mi date milione, ne bih se setila koju, iako često u nju zalazim -- ne gledam preda se no u sebe vazda) pronosila se jedna vest.
Najpre prodavac stade pred kasu. Gleda mlađanu koleginicu i značajno se osmehuje. Ne čuh da išta reče. A ona poče da mu zahvaljuje i osmehuje se od uva do uva.
Utom stigoh na red, taman da čujem kako mlađana prodavačica prenosi primljenu vest starijoj: legla je! (Ko, gde, kome, na šta? Na ruku, rudu, rame, na grudi...? Valjda pazi da se ne nagrdi.) Još jedno lice obli se radošću.
Aman, da je žena koja legla, ne bi tolika radost u kolege bila. Da je svaka od ovih legla (pred kim, ili bar da odmori dušu), ne bi takav bio užitak.
LEGLA JE, omiljena rečenica zaposlenih ljudi, što plate čekaju kao ozebao sunce, a skrckaju brže no keks. Legla je, sada možeš da gurneš karticu u bankomat! ;)
Najpre prodavac stade pred kasu. Gleda mlađanu koleginicu i značajno se osmehuje. Ne čuh da išta reče. A ona poče da mu zahvaljuje i osmehuje se od uva do uva.
Utom stigoh na red, taman da čujem kako mlađana prodavačica prenosi primljenu vest starijoj: legla je! (Ko, gde, kome, na šta? Na ruku, rudu, rame, na grudi...? Valjda pazi da se ne nagrdi.) Još jedno lice obli se radošću.
Aman, da je žena koja legla, ne bi tolika radost u kolege bila. Da je svaka od ovih legla (pred kim, ili bar da odmori dušu), ne bi takav bio užitak.
LEGLA JE, omiljena rečenica zaposlenih ljudi, što plate čekaju kao ozebao sunce, a skrckaju brže no keks. Legla je, sada možeš da gurneš karticu u bankomat! ;)
Нема коментара:
Постави коментар