Staša
je stajala (dok sam je pridržavala) na izbočini zida kraj izloga i grickala sladoled na štapiću. I sve vreme joj se, koliko na jezik, slivalo i niz bradu. Druga
tetka ju je s vremena na vreme brisala.
Svaki
put kad zagrize, Staša nam se žalila: v'uće, v'uće (misleći da je
hladno, hladno)! Pa liži, rekoh i pokazah, nemoj da grizeš.
Onda je
lizala. Kad joj bi "prevruće", sladoled pruži meni, da i ja
malo gricnem. I odmah mi brižno i posvećeno, malo se pognuvši, potapka maramicom po bradi.
Pa šta je smešno (tetke se iskidaše)? Videli smo, tako se to radi: jedan briše drugog dok se sladi.
Нема коментара:
Постави коментар