Vršnjačko nasilje

Danas je jednom detetu rečeno da je baš sladak. A on, dečak od desetak godina, prostodušno odmahnuo glavom: Pa i nisam baš sladak. I, kao pojašnjenje, dodao (bez jeda i osude, prosto kao činjenicu): Moji drugari neće da se igraju sa mnom. Pre neki dan ga je jedan i šutnuo.

Deca iz odeljenja neće da se druže s njim, a on, uprkos tome, ne samo da ih i dalje smatra drugarima, no ih naziva i svojim. Drugari neće s njim da se igraju, ne pozivaju ga na rođendane i on zato veruje da sa njim nešto nije u redu. Ne može biti lep, sladak, simpatičan, drag (sve što jeste)... kad ga oni ne prihvataju. S osmehom, dobre i jednostavne duše, dečak je priznao: Meni niko u mom razredu ne kaže da sam sladak. On zato veruje da nije. 

Koliko je samo ovako potresnih neizgovorenih ispovesti. Koliko odbačene dece, koju vršnjaci, iz nekog razloga, preziru i povređuju (direktno ili indirektno). Koliko su samo posledice takvog emocionalnog terora teške, pogubne i dačekosežne.

Mnogo je dece, kao i odraslih ljudi, koji veruju da su, iz nekog razloga, bolji od ostalih. Bolji od Cigana, bolji od higijenski zapuštenih, bolji od intelektualno slabijih ili materijalno nemoćnih, bolji od dečaka koji nema mamu, od devojčice koja ne živi s tatom, od onih koji ne nose moderne i skupe patike, od onih koji gezaju, hramaju, nose naočare i proteze...

Zastrašujuće mi je što tolika deca pate naočigled nastavnika. Svaki bi nastavnik, pored onog što predaje, morao da obrati pažnju na međudečje odnose, da poučava i usmerava još naivne, a već vrlo opasne, glavice, da sprečava žrtve da trpe nasilje i nasilnike da ga čine. (Čast izuzecima, kojih svakako ima i koji brane osetljive dečje duše od vršnjačkog zla.) 

Svaki bi normalan roditelj (a verujem da takve možemo na prste nabrojati) trebalo svoje dete da uči kako je isto kao i ostali. (Jasno mi je da bi tome najpre upravo pomenute roditelje trebalo naučiti.) U stvari, svi smo različiti (drugačije izgledamo, oblačimo se, mislimo i ponašamo), ali su nam prava (na život, na druženje, na igru, na ljubav, na prijateljstvo, na uvažavanje, na poštovanje, na slobodu...) ISTA.