Probrana literatura

Tek što autobus beše nadomak auto-putu, zazvoni mi telefon. Ne moram ni da gledam. Znam ja ko rano rani... i telefon grabi.  
E, zasmeja se sestra, da mi vidiš u Vulkanu jednu knjigu. Njen smeh me podsetio na slično skorašnje iskustvo, pa rekoh, samo napola u šali: Zavisi od naslova.

U isto vreme ona je, cerekajući se, govorila: KIJA: Moj potpis (poslednju reč nisam razumela, na netu sam naknadno proverila).

Taman kako sam očekivala. Njena prijateljica s one strane Drine očito ne propušta takva izdanja. Ali se sve začas rasproda, pa ona ostane bez svo primerka. (Ne d(a)o bo nikom.) Prošlog puta sestra me navukla da tražim knjigu o ubistvu one pevačice. (Još mi na polici stoji pogrešna verzija, niko je ne otvara, ne znam kome da je damo. Tek smo iz drugog puta potrefili pravu. A  zakasnili da ovu zamenimo. Sad strepim da je neko tu ne vidi, od sramote u zemlju da propadnem.)

Elem, ne znam što te bosanske trafike ne snabdevaju dovoljnim količinama ovog štiva. Zlo ako toga  ima dosta, ali nedovoljno za sve zainteresovane žene.